(преузето и преведено са Investopedia.com)
Увод
Појам иницијална јавна понуда (у енгл. Initial Public Offering) у свакодневни говор по први пут улази током касних 1990-их, када тржиште доживљава технолошку експанзију. Тада, чинило се да не може проћи ни дан, а да не чујете за десетак нових dotcom милионера у Силиконској долини који су згртали новац од својих иницијалних јавих понуда. Ова појава је изнедрила и нови термин у енглеском језику siliconaire (силиконски милионер). Описује тадашње интернет предузетнике од 20-ак или 30-ак година који су напунили џепове приходима од иницијалних јавих понуда својих интернет компанија.
Дакле, шта је то заправо иницијална јавна понуда (IPO)? Како су се сви тако брзо обогатили? И што је најважније, да ли је могуће да и ми обични смртници ускочимо у један процес IPO? На сва ова питања биће одговорено у овом водичу.
Шта је то IPO?
Продаја акција
Иницијална јавна понуда је прва продаја акција једног друштва јавности. Друштво може прикупити капитал тако што ће издати дужничке или власничке хартије од вредности. Уколико једно друштво никада до сада није издавало власничке хартије јавности, такво издавање акција зваће се иницијална јавна понуда.
Акционарска друштва можемо поделити у две широке категорије: приватна и јавна друштва. Друштво у приватном власништву има мали број акционара. Његови власници нису дужни да обелодањују пуно информација о друштву. Свако може да оснује друштво. Уложите нешто новца, предате уредну документацију и пратите упутства о извештавању. Већина малих предузећа је у приватним рукама. Међутим, и велике компаније могу бити приватне. Да ли знате да је ИКЕА у приватном власништву?
Обично није могуће купити акције приватног друштва. Можете предложити власницима да уложите новац, али они нису обавезни да вам продају удео у компанији. Међутим, када је реч о јавним друштвима, она су макар делом на берзи. Зато се и IPO понекад називају отварањем, изласком на берзу (going public).
Јавна друштва могу имати на хиљаде акционара и на њих се примењују строга правила и прописи. Морају имати одбор директора и свака три месеца достављати финансијске извештаје. Надзор над јавним друштвима врши Комисија за хартије од вредности. И у другим земљама, постоје регулатори слични Комисији. Са становишта инвеститора, најзанимљивији податак је тај што се акцијама тргује на отвореном тржишту, као и сваком робом. Ако имате новца, можете га уложити. Директор вас може мрзети, али не може ништа учинити да вас спречи да купите акције.
Зашто је добро отворити се?
Отварање друштва значи прикупљање новца и то обично доста новца. Такође, отвара и многа финансијска врата.
Због појачаног надзора, јавна друштва обично могу да добију боље каматне стопе приликом издавања дужничких инструмената.
Све док постоји потражња на тржишту, јавно друштво може издавати акције. Такође је лакше обавити спајања и припајања, јер је могуће издавати акције као део тог процеса.
Трговање на отвореном тржишту значи ликвидност. Ово омогућава организацију планова доделе акција запосленима, што може помоћи да задржите најквалитетније кадрове.
Ствар је престижа бити на берзи. У прошлости су само најјаче компаније могле да се квалификују за IPO и није било лако испунити услове за листинг.
Експанзија интернета је све ово променила. Није више неопходна јака финансијска база и репутација да бисте приватно друштво отворили. Уместо тога, IPO су покретале мање startup компаније које су желеле да прошире своје пословање. Сасвим је у реду радити на расту компаније, али већина ових друштава никада није остваривала профит и није ни планирала да га остварује. Основани захваљујући предузетничком капиталу, трошили су колико су могли покушавајући да креирају илузију успешности и стигну до тржишта пре него што спискају сав новац. У оваквим случајевима, компанија пролази кроз процес IPO само да би се оснивачи обогатили. Ово је познато као излазна стратегија, што значи да није ни постојала намера да се остане и створи вредност за акционаре. Тако IPO постаје крај пута уместо почетак.
Запамтите: IPO заправо само значи продаја акција. Све је у продаји. Ако можете да убедите људе да купују акције ваше компаније, сакупићете јако много пара.
Покровитељство емисије
Добити део врућег колача једног IPO је јако тешко, ако не и немогуће. Да бисмо разумели зашто, морамо да разумемо шта је то у поступку IPO што се назива покровитељ.
Када се једно друштво отвара, односно излази у јавност, прво што треба да учини је да ангажује инвестициону банку.У теорији, могуће је да друштво само прода своје акције, али у стварности је неопходна инвестициона банка, јер на тај начин систем заправо функционише. Покровитељство је поступак прикупљања новца путем дужничких или власничких хартија од вредности (у овом случају говоримо о власничким). Покровитеље замислите као посреднике између друштава и инвестиционе јавности.
Прво ће се друштво које планира IPO и инвестициона банка састати да преговарају о послу. Обично се дискутује о износу који ће друштво прикупити путем IPO, врсти хартије од вредности која се издаје и о свим другим детаљима уговора о покровитељству. Посао се може структурирати на неколико начина. На пример, код покровитељства са преузимањем обавезе откупа, покровитељ гарантује да ће одређени износ бити прикупљен куповином целе понуде и препродајом јавности. Међутим, могуће је и не преузети обавезу откупа целе емисије, када агент продаје хартије од вредности за друштво, али не гарантује износ који ће прикупити (на енгл. best efforts agreement). Такође, инвестиционе банке не желе увек да преузму на себе сав ризик понуде. Уместо тога, оформе синдикат покровитеља. Један од покровитеља води синдикат, а остали продају делове емисије.
Када се све стране усагласе, инвестициона банка саставља документ о регистрацији који се подноси Комисији. Овај документ садржи информације о понуди, као и информације о друштву: финансијске извештаје, податке о управи, правна питања, намену прикупљених средстава и учешћа запослених.
Комисија онда захтева период тишине за време ког се истражује и проверава да ли су све најважније информације обелодањене. Када Комисија одобри понуду, одређује се датум понуде акција јавности (енгл. the effective date).
Током периода тишине покровитељ или агент саставља прелиминарни проспект (енгл. red herring). То је иницијални проспект који садржи све информације о друштву, изузев цене понуде и датума понуде, који у то време заправо и нису познати. Са прелиминарним проспектом у руци, друштво и покровитељ, односно агент, труде се да заинтересују јавност. Крећу у промотивну кампању (енгл. road show) са намером да се допадну великим институционалним инвеститорима.
Како се ближи дан понуде, покровитељ и друштво морају да се договоре око цене. А то није лака одлука. Зависи од друштва, успеха промотивне кампање, и што је најважније, од тренутних тржишних услова. Наравно, у интересу је обе стране да се добије што је више могуће.
Коначно, хартије од вредности се продају на берзи и новац прикупља од инвеститора.
Као што можете видети, пут ка једном IPO је дуг и компликован. Можда сте и приметили да индивидуални инвеститори нису укључени све до самог краја. То је зато што мали инвеститори и нису циљна група. Они не располажу великим износима средстава и стога мало занимају покровитеље.
Ако покровитељи сматрају да ће IPO бити успешан, обично ће напунити џепове својих омиљених институционалних инвеститора акцијама по цени из IPO. Једини начин да дођете до акција у IPO јесте да имате отворен рачун код једне од инвестиционих банака која учествује у синдикату покровитеља. Али не можете очекивати да отворите рачун са 1000 евра и да вас обаспу акцијама. Ипак је потребно да будете чест клијент који тргује великим износима како бисте дошли до дела једног привлачног IPO.
Све у свему, ваше шансе да дођете до акција у IPO су јако слабе, ако не и непостојеће. Ако добијете акције, то је вероватно зато што их нико други не жели. Мора се признати, постоје изузеци од сваког правила и било би нетачно да кажемо да је немогуће. Само имајте у виду да је вероватноћа јако мала, ако сте мали инвеститор.
Опрез није на одмет
Узмимо да учествујете у IPO. Треба да припазите на неколико ствари.
Не постоји историја
Довољно је тешко анализирати успешна друштва. Још је теже код IPO урадити било какву анализу јер не постоји довољно историјских података. Ваш главни извор података је прелиминарни проспект, тако да прочитајте овај документ пажљиво. Потражите уобичајене информације, али и обратите посебно пажњу на управу и како она планира да искористи средства остварена путем IPO.
А шта је са покровитељима? Успешне IPO обично подрже велике инвестиционе банке које имају капацитете да промовишу нове емисије. Будите обазриви када су у питању мање инвестиционе банке, јер ће оне вероватно желети да буду покровитељи сваком друштву.
Период блокаде
Ако погледате графиконе после сваког IPO, приметићете да након првих пар месеци акције вртоглаво падају. Ово се често дешава због тзв. периода блокаде.
Када друштво излази у јавност, покровитељи обавежу запослене у друштву да потпишу уговор о блокади. То је правно обавезујући уговор између покровитеља и запослених у друштву, којим се запосленима забрањује да продају акције друштва у одређеном периоду. Овај период може трајати од три месеца до 2 године. У Америци је законски минимум 90 дана, али обично период блокаде траје доста дуже. Проблем настаје када период блокаде истекне, а запосленима буде дозвољено да продају своје акције. Као резултат дође до навале људи који желе да продају своје акције како би остварили профит. Овакав вишак понуде може довести до јаког притиска на смањење цене акција.
Препродаја
Препродаја значи продаја акција из IPO у првих неколико дана након IPO како би се брзо остварио профит. Препродаја није лака, а ваш брокер ће вам препоручити да то никако не чините. То је зато што друштва желе дугорочне инвеститоре који ће бити власници акција, а не препродавце. Препродаја није законом забрањена, али вас брокер може ставити на црну листу за будуће понуде.
Наравно, институционални инвеститори стално препродају акције и зарађују пуно новца од тога. Постоје двоструки аршини и ништа се ту не може учинити, пошто они имају велику куповну моћ. Због препродаје, добро је држати се правила да не купујете акције из IPO ако не успете већ да дођете до иницијалне понуде. Многе акције из IPO доносе велике профите првих дана, а падну врло брзо када институције остваре своје профите.
Препознајте маркетинг
Важно је разумети да су покровитељи продавци. Цео поступак покровитељства је намерно маркетиншки усмерен да привуче што више пажње. Пошто се IPO дешава само једанпут у животу једног друштва, представљене су као јединствене животне прилике. Наравно, неке акције из IPO расту и наставе да вртоглаво расту. Али многе се продају по ценама мањим од цене из понуде у року од годину дана. Немојте куповати акције само зато што је у питању IPO, урадите то јер се ради о доброј инвестицији.
Закључак
Да поновимо основе IPO:
- IPO је прва продаја акција једног друштва јавности.
- Уопштено говорећи, акционарска друштва могу бити приватна или јавна. Излазак на берзу значи да друштво прелази са приватног власништва на јавно.
- Тиме се обезбеђује капитал и многе друге предности за компанију.
- Интернет је спустио лествицу за компаније које желе IPO. Многе стартуп компаније су се отварале без икаквог профита и пословног плана.
- Добити део врућег колача једног IPO је јако тешко, ако не и немогуће.
- Поступак покровитељства значи прикупљање новца од инвеститора путем нових емисија.
- Друштва ангажују инвестиционе банке за послове покровитељства.
- Пут једног IPO углавном укључује састављање документације за Комисију за хартије од вредности и продају емисије институционалним клијентима.
- Једини начин да дођете до акција у IPO јесте да имате отворен рачун код неке од инвестиционих банака која учествује у синдикату покровитеља.
- Тешко је урадити било какву анализу друштва које врши IPO, јер не постоји довољно историјских података.
- Период блокаде спречава запослене да продају своје акције одређени период. Када период блокаде истекне, долази до јаког притиска на пад цене акција.
- Препродаја може довести до тога да будете искључени из будућих понуда.
- Кампање и прелиминарни проспект су намењени томе да изазову што више пажње јавности.