У петак, 8. априла, у Привредној комори Србије одржано представљање Националне процене ризика од прања новца и финансирања тероризма у организацији Удружења финансијских институција и Министарства финансија – Управе за спречавање прања новца.
Догађај су отворили Катарина Оцокољић, секретар Удружења финансијских институција и Жељко Радовановић, в.д. директора Управе за спречавање прања новца. На представљању Националне процене ризика од прања новца и финансирања тероризма учесници су изнели своје виђење стања, трендове, оцене и закључке на тему рањивости како финансијског тако и нефинансијског сектора. Уз то, процењивани су ризици од ПН/ФТ у сектору дигиталне имовине, као и ризици од финансирања ширења оружја за масовно уништење и дате препоруке на шта посебно треба обратити пажњу.
Догађај су отворили Катарина Оцокољић, секретар Удружења финансијских институција и Жељко Радовановић, в.д. директора Управе за спречавање прања новца. На представљању Националне процене ризика од прања новца и финансирања тероризма учесници су изнели своје виђење стања, трендове, оцене и закључке на тему рањивости како финансијског тако и нефинансијског сектора. Уз то, процењивани су ризици од ПН/ФТ у сектору дигиталне имовине, као и ризици од финансирања ширења оружја за масовно уништење и дате препоруке на шта посебно треба обратити пажњу.
Горан Купрешанин, секретар Комисије за хартије од вредности, одржао је презентацију из угла регулатора тржишта капитала. Ослањајући се на искуство регулатора у надзору, навео је који су недостаци примећени у поступцима надзора које Комисија за хартије од вредности води. Оценио је да је утврђена рањивост сектора тржишта капитала у Србији средње ниска – што значи да је ризик од прања новца и финансирања тероризма у овом сектору присутан, али у мањем обиму, те да је степен рањивости за учеснике на тржишту капитала остао непромењен у односу на претходну Националну процену ризика.
Процена рањивости је утврђена узимајући у обзир опште карактеристике и активности на тржишту капитала: учешће тржишта капитала у структури финансијског система, неликвидно тржиште, велики удео неактивних клијената, чињеница да се не обављају готовинске трансакције, стриктне прописе, високу свест обвезника о ризику од ПН/ФТ, поштовање међународних стандарда приликом доношења прописа, као и надзор заснован на процени ризика.
У погледу унапређења система борбе против прања новца и финансирања тероризма предложено је повећање броја непосредних обука за све обвезнике у надлежности Комисије за хартије од вредности, а нарочито за оне области за које је у непосредном надзору утврђено да их обвезници не разумеју (као што је на пример, поступак утврђивања стварног власника).
У погледу извештавања о сумњивим трансакцијама, оцена Управе за спречавање прања новца је да је ова активност код обвезника који су у надлежности Комисије за хартије од вредности унапређена у односу на претходни период у погледу броја и квалитета извештаја.
